Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture

Da li se i ti pitaš da li je arhitektura pravi izbor za tebe? Možda želiš da studiraš arhitekturu, ali te plaše priče o teškom prijemnom za arhitekturu, dugotrajnim pripremama za arhitekturu ili neizvesnom tržištu rada. Ovaj članak će ti pružiti sveobuhvatan uvid u svet arhitektonskog studiranja, od odluke da li je ovo put za tebe, preko saveta kako da se što bolje pripremiš za prijemni, do realnih iskustava sa fakulteta i perspektiva nakon diplomiranja.

Da li je arhitektura za mene? Pro i kontra

Pre nego što kreneš u priču o pripremama za prijemni, važno je da iskreno preispitaš svoje motive i afinitete. Mnogi koji su otišli ovim putem ističu da je ljubav prema stvaralaštvu, prostoru i dizajnu ključna. Ako uživaš u crtanju, mašti, rešavanju prostornih problema i ako te fascinira kako stvari funkcionišu i kako se grade, onda si na pravom putu. Međutim, tu su i izazovi.

Pozitivne strane su nesumnjivo u kreativnom izražaju, mogućnosti da ostaviš trajni trag u okruženju, raznolikosti posla koji nikad nije rutinski i dubokom osećaju ličnog zadovoljstva kada vidiš svoju zamisao ostvarenu. Ljudi koji vole svoj posao ističu koliko iskreno uživaju u njemu, bez obzira na poteškoće.

S druge strane, treba biti svestan i manje sjajnih strana. Studiranje arhitekture je izuzetno vremenski zahtevno. Oduzima mnogo više vremena od većine drugih fakulteta zbog brojnih projekata, vežbi i izrade maketa. Takođe, finansijski je zahtevno - od skupe školarine za samofinansirajuće studente, preko troškova materijala za crtanje i izradu maketa, pa do štampanja projekata. Konačno, tržište rada u nekim sredinama, posebno na početku karijere, može biti izazovno sa ograničenim brojem radnih mesta i niskim početnim platama. Ipak, važno je napomenuti da položiti prijemni i upisati fakultet je samo prvi korak u dugom, ali ispunjavajućem putu.

Kako izgleda i kako se pripremiti za prijemni za arhitekturu?

Polaganje prijemnog na arhitektonski fakultet je jedan od najvećih izazova sa kojima se susreću budući studenti. Konkurencija je velika, a kriterijumi suvisoki. Tradicionalno, prijemni za arhitekturu se sastojao od testova koji proveravaju različite sposobnosti:

• Slobodnoručno crtanje: Proverava tvoj talenat, osećaj za proporcije, senčenje i sposobnost prenošenja trodimenzionalnih oblika na dvodimenzionalnu površinu. Nije dovoljno da linije budu precizne; važan je i stil i kreativni izraz.
• Test shvatanja prostora i predstavljanja oblika u prostoru: Ovo su zadaci gde se proverava tvoja sposobnost da zamisliš objekat iz različitih uglova, da prepoznaš odnos između oblika i da rešavaš prostorne zagonetke.
• Test razumevanja i logičkog zaključivanja: Ovde se nailazi na logičke zadatke, ponekad i matematičke prirode, koji testiraju tvoje analitičke sposobnosti.
• Provera opšte kulture i istorije umetnosti: Očekuje se da imaš širok kulturni horizont i poznavanje ključnih tokova u istoriji umetnosti i arhitekture.

Važno je istražiti aktuelne informacije jer se formati prijemnog mogu menjati. U nekim godinama je crtanje uklonjeno i zamenjeno testom opšte informisanosti, pa je ključno da pratiš sajt fakulteta.

Da li su pripreme za prijemni neophodne?

Gotovo svi koji su uspešno položili prijemni ističu da su pripreme za arhitekturu bile od presudnog značaja. One traju najčešće godinu dana, a nekad i duže, i kreću se od oktobra ili novembra. Postoje dve glavne opcije:

1. Pripreme na fakultetu: Ovo je često preporučena opcija jer se upoznaš sa prostorijama, profesorima i asistentima, a takođe dobiješ uvid u to na šta fakultet stavlja akcenat. Iako su grupe ponekad velike, ovo je dobar način da se uklopiš u sredinu.
2. Privatne pripreme: Ove pripreme vode iskusni profesori, arhitekte ili likovni umetnici koji su specijalizovani za pripremanje budućih studenata. Prednost je manja grupa i personalizovaniji pristup, ali su često skuplje.

Cilj priprema za polaganje prijemnog je da te sistematizovano uvedu u sve oblasti koje će biti zastupljene na ispitu, da ti pruže ogroman broj vežbi i da te nauče kako da pod stresom primeniš svoje znanje. Bez obzira na izbor, konstantan rad i vežbanje kod kuće su neizostavni. Mnogi savetuju da se pripremiti se za prijemni počne što pre, čak i paralelno sa četvrtom godinom srednje škole.

Šta te čeka nakon što položiš prijemni? Realnost studija

Ako uspeš da upišeš fakultet, čeka te intenzivno i zahtevno, ali izuzetno kreativno iskustvo. Studiranje arhitekture nije toliko teško u smislu bubanja činjenica, koliko je vremenski iscrpljujuće. Glavni oblik nastave su studiji ili projekti, gde jedan projekat može da traje celu polovinu semestra. Uz to, imaš i obavezna predavanja iz teorijskih predmeta kao što su arhitektonske konstrukcije, istorija arhitekture, mehanika, fizika i drugi.

Ono na šta moraš da se pripremiš je na konstantan rad, često do kasno u noć, na projektima i izradi maketa. Subote i nedelje često postanu deo radne nedelje. Međutim, za one koji to zaista vole, ovo nije teret, već strast. Fakultet te uči ne samo da projektuješ, već i da kritički razmišljaš, da argumentuješ svoje odluke i da radiš u timu.

Finansijski aspekt je takođe važan. Samofinansirajući studenti plaćaju značajnu školarinu, a tu su i stalni troškovi za materijal - od kvalitetnog papira i pribora za crtanje, preko skupih modelarskih materijala (drvo, staklo, plastika), pa do štampanja velikih plakata za projekte. Zbog toga mnogi studenti rade paralelno sa studijama.

Šta nakon diplome? Karijera i zapošljavanje

Ovo je možda najosetljivije pitanje. Situacija sa zapošljavanjem arhitektata varira. U nekim sredinama, posebno manjim mestima, mogućnosti su ograničene i plate na početku karijere mogu biti niske. Mnogi mladi arhitekte počinju kao pripravnici u biroima, gde stiču neophodno iskustvo.

Međutim, perspektive nisu crne. Kvalitetni i vredni ljudi uvek nađu svoje mesto. Ključ je u snalažljivosti, kontinuiranom učenju (posebno savremenih softvera kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max) i građenju mreže kontakata tokom studija. Mnogi uspešni arhitekte ističu da je put do dobrog posla dug i zahteva strpljenje, ali da se isplati.

Jedna od često pominjanih opcija za mlade diplomce je traženje posla u inostranstvu. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska ili skandinavske zemlje nude bolje uslove rada i veće plate. Ovo je posebno primamljiva opcija za one koji žele da steknu međunarodno iskustvo.

Pored rada u arhitektonskom birou, postoje i druge staze: specijalizacija za enterijer, urbanizam, scenografiju, nastavak akademske karije putem mastera i doktorskih studija, ili čak pokretanje sopstvenog posla.

Zaključak: Da li je vredno pokušati?

Odluka da studiraš arhitekturu ne bi trebalo da bude doneta iz lahkoumnosti. To je put koji zahteva ogromnu posvećenost, strpljenje, finansijska ulaganja i čvrstu volju. Ako, međutim, osećaš da je to ono što zaista želiš, ako te prostor, forma i stvaralaštvo inspirišu, onda ti ništa ne bi trebalo stati na put.

Kreni sa pripremama za prijemni na vreme, budi uporna, istrajna i hrabra. Istraži, pitaj, informiši se. Pričaj sa studentima arhitekture, poseti fakultet ako je moguće. Polaganje prijemnog je samo prva prepreka, ali i odlična priprema za izazove koje će studije doneti. Ako je to tvoj san, nemoj odustajati. Sreća zaista prati hrabre.